Срби у антици по Н. Жупаничу и А. Ломи

Писање најраније српске историје је изузетно тешко. Осим неколико извора за рани средњи век који обликују наше схватање наше раносредњовековне историје, за Србе у античко доба имамо свега пар помена. 

Нико Жупанич (1876-1961) се бавио истраживањем дела Плинија и Птоломеја још 1924. године. Он је међу племенима које је Плиније Старији (23–79. нове ере) у свом делу Naturalis historia спомињао око Меотског језера (Азовско море) и Кимеријског Босфора препознао Србе и одредио им простор где би они могли живети. У питању је простор између ушћа реке Дон и ушћа реке Кубан, тачније од реке Кирпили до реке Челбас. Ипак, ако би Срби морали да живе више источније, ка унутрашњости, од наведеног простора, ту би се налазили у средњем току Кубана (око најсеверније окуке Кубана).
Према александријском географу Клаудију Птоломеју (око 100-170. нове ере) Срби (Serbi) су насељавали простор између Керауниских планина (северног огранка источног Кавказа) и реке Ра (Волге) заједно са Оринејима и Валима. Птоломејево писање локализовало би Србе у степи између Куме и Волге. Нико Жупанич сматра да Птоломејеве податке треба сагледати тако да Срби живе на простору средњег Кавказа, у северној Иберији, у сливу реке Арагви. Ова река настаје од Тетри Арагви (Бели Арагви) и Шави Арагви (Црни Арагви) на падинама Кавказа и дуга је 112 км.
Према томе Нико Жупанич извлачи закључак да су Срби кавкаски староседеоци и да се у једном тренутку, вероватно у 2. веку пре нове ере или у 1. веку пре нове, у станишта код Кубана један део Срба је остао, други прешао на јужне падине Кавказа, трећи део отишао са Сарматима преко Дона до Карпата или Дунава, Висли, Одри, Лаби (Елби). Такође, Н. Жупанич сматра да су антички писци забележили име Срба у кавкаским пределима (Кубан, Иберија и Колхида) у различитим варијантама Serbi, Serrei, Serri, Sirachi, Seraci, Siraceni. Наводи да је тако владар Сираха из првог века нове ере, Зорсинес, био први познати српски владалац у опште. Већ у 4. веку нове ере, Нико Жупанич сматра, да су се Срби налазили на Ердељским Карпатима, које Амијан Марцелин (око 325/335. - око 400) назива montes Serrorum.
Академик Александар Лома се такође слаже да је могуће да су се Срби преселили током првог миленијума нове ере из Поволжја или Приазовља најпре у лево поречје Дњепра, одакле су продрли даље према Лаби (Елби). Такође, А. Лома се слаже да порекло тих античких Срба није словенско него скитско-сарматско (у језичком смислу иранског порекла). Док су стигли на Балканско полуострво Срби су се већ пословенили. У делу "О церемонијама" цара Константина Порфирогенита помиње се племе Сербан на подручју Кавказа,  за које А. Лома сматра да би могли бити они Срби из прицрноморских степа, који нису отишли за Подњепровље већ на Кавказ.

 Сматра се да је један део Срба остао на Карпатима (као што сматра Нико Жаупанич). Податак тим о источним Србима јавља нам се код цара-писца Константина VIII Порфирогенита (913-959), који је писао и о балканским Србима. Наиме, у Спису о народима помиње се и племе Séribioi међу источнословенским племенима, које Александар Лома чита као Србји. Такође, арабљански путописац и историчар Ал Масуди (896-956) оставио је помен источно словенског племена Surbīn. Из овога је изведен закључак да је током 9. и 10. века постојао јак племенски савез Срба на словенском истоку.

Срби у антици

Литература:

1. Н. Жупанич, Срби Плинија и Птоломеја, Београд 1997: Изворник Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу поводом тридесетпетогодишњице научног рада од пријатеља и сарадника, ур. Павле Вујевић, Београд 1924, 555-589.

2. А. Лома, Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник Матице српске за славистику 43 (1993), 105-126.