У раном средњем веку српски народ живео је у неколико својих држава - Рашка/Србија и Босна у унутрашњости Хелма, док су у приморју били Дукља, Травунија, Конавли, Захумље и Паганија/Неретљанска кнежевина. У Дукљи после две устанка против ромејске власти долази кнез Стефан Војислав. Њега наслеђује син Михаило који је постао и први српски краљ, највероватније 1077. године. Он је водио активну спољну политику против Византије и под своју власт је ставио Травунију и Захумље. После пораза Ромеја код Манцикерта 1071, подржао је бугарске устанике који су устали због фискалне политике ромејских власти и послао им свог сина Константина Бодина.
Због повезаности Константина Бодина са породицом цара Самуила, наиме његова баба је била унука цара Самуила и кћер дукљанског владара Јована Владимира и Косаре, он је одређен да помогне Бугарима. Заједно са војсковођом Петрилом и триста војника Константин Бодин је октобра 1072. стигао у Призрен где су пристигли и Бугари под Ђорђем Војтехом. Ту је Константин Бодин проглашен за бугарског цара и добио је бугарско царско име Петар, које се користило у династији бугарског цара Симеона. Војску коју је предводио ромејски дука Дамјан Даласен претрпела је снажан пораз од српско-бугарске војске. Након ове победе цар Петар/Константин Бодин је кренуо са војском према северу, према Нишу, док је његов војсковођа Петрило кренуо према југу, на Костур. Међутим, обе војске су биле неуспешне. Чак је цар Петар/Константин Бодин био заробљен у бици код Пауна, на Косову, на зиму 1072. од ромејске војске. Он је као заточеник послат у манастир Светог Сергија и Вакха у Цариграду, а одатле у затвор у Антиохији одакле га је отац спасио.
 |
| Константин Бодин. Дело из 19. века |
Занимљиво је да постоји могућност да је цар Петар/Константин Бодин за време свог кратког царевања, јесен-зима 1072, даровао повељу манастиру Светог Ђорђа код Скопља. Такође, на наличју печата Константина Бодина налазио се лик Светог Ђорђа, а и његов син је такође имао име Ђорђе (посведочено печатом нађеним у Бугарској на коме пише Geor(gius) regis Bodini filius).
Д. Живојиновић, О цару Петру из повеља Светом Ђорђу Скопском, Историјски часопис LXIV (2015) стр. 43–53.
Т. Живковић, Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века, ЗРВИ 43 (2006), 451-465.
Нема коментара:
Постави коментар