Ова повеља припада групи тзв. Локрумских фалсификата, тј. фалсфикованих повеља које су израдили монаси манастира Св. Бенедикта на острву Локруму у циљу доказивања својих права на одређене поседе. Ове повеље имају вредност јер нам показују које личности су биле важне у времену пре настанка повеља, односно монаси су морали да се позову на неку историјску личност да би им право било признато.
Овом повељом извесни бан Славогост потврђује дар цркве Св. Панкрација на бабином пољу на острву Мљет манастиру Св. Бенедикта на острву Локрум у близини Дубровника. Година је по старом дубровачком запису на самом акту. У самом тексту се помиње и жупан Грдеша (Gerdessа) што се може довести у везу са стварним властелином Грдешом/Грдом учесником битке на Тари 1150. године у војсци српског великог жупана Урош II Вукановића. Грдеша се повезује са требињском облашћу у којој је сачувана надгробна плоча жупана Грда, за кога стоји натпис да је умро у време великога кнеза Михајла.
Sicut enim mei predecessorus et antiqui nobiles ecclesiam Sancti Panchratii de Meleta cum omnibus terris dederunt monasterio Sancti Benedicti, quod testificat iupanus Gerdessa cum aliis nobilibus, ita ego banus Slavagast cum meis filiius et omnibus Zachulmie nobilibus affirmo prephatam ecclesiam Sancti Panchratii monasterio Sancti Benedicti ut quiete atque secure semper locum obtineant et absque omni impedimento possideant et adiutorium meum semper promitto ut habeant vel contra omne impedimentum malorum hominum sint defensores et adiutores post me mei filii et omnes nobiles terre. Qui autem cis contrarium fecerit, maledictionem Dei omnipotentis et sanctorum omnium habeat.
Has litteras eis do in calendis decembris meo signaculo sigilatas.
Извори:
1. С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Српска краљевска академија, Београд 1912.
2. T. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1904.
Овом повељом извесни бан Славогост потврђује дар цркве Св. Панкрација на бабином пољу на острву Мљет манастиру Св. Бенедикта на острву Локрум у близини Дубровника. Година је по старом дубровачком запису на самом акту. У самом тексту се помиње и жупан Грдеша (Gerdessа) што се може довести у везу са стварним властелином Грдешом/Грдом учесником битке на Тари 1150. године у војсци српског великог жупана Урош II Вукановића. Грдеша се повезује са требињском облашћу у којој је сачувана надгробна плоча жупана Грда, за кога стоји натпис да је умро у време великога кнеза Михајла.
Sicut enim mei predecessorus et antiqui nobiles ecclesiam Sancti Panchratii de Meleta cum omnibus terris dederunt monasterio Sancti Benedicti, quod testificat iupanus Gerdessa cum aliis nobilibus, ita ego banus Slavagast cum meis filiius et omnibus Zachulmie nobilibus affirmo prephatam ecclesiam Sancti Panchratii monasterio Sancti Benedicti ut quiete atque secure semper locum obtineant et absque omni impedimento possideant et adiutorium meum semper promitto ut habeant vel contra omne impedimentum malorum hominum sint defensores et adiutores post me mei filii et omnes nobiles terre. Qui autem cis contrarium fecerit, maledictionem Dei omnipotentis et sanctorum omnium habeat.
Has litteras eis do in calendis decembris meo signaculo sigilatas.
Извори:
1. С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Српска краљевска академија, Београд 1912.
2. T. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1904.
Нема коментара:
Постави коментар