среда, 9. јануар 2019.

Петрислав - Потврђени владар из Летописа попа Дукљанина

Наша раносредњовековна прошлост остаје углавном обавијена велом тајни због недостатка извора и финансија за археолошка истраживања. Чак и спис попут Летописа попа Дукљанина, који је у првом делу измишљен, је преко потребан за истраживање. Писац овог дела, писаног крајем 13. века по историчару Т. Живковићу, писао је, како се ближио свом добу, све тачније. За Јована Владимира, првог свеца српског, имамо податке који потврђују постојање његове личности. А за његовог оца?
Летопис попа Дукљанина наводи да је његов отац Петрислав, који је од свог оца Хвалимира добио на управу Дукљу/Зету. Његов брат Мирослав, који је владао Подгорјем, тј. крајевима северно од Зете, удавио се током олује на Скадарском језеру и његова земља је припала Петриславу. Владао је Дукљом, по Т. Живковићу, последњих деценија 10. века па све до око 1000. године, када је након његове смрти дошао на власт његов син Владимир. Петрислав је, по Летопису попа Дукљанина, сахрањен у цркви Св. Марије у Гезени (Крајини?).

Како је потврђено постојање Петрислава?

   Печат ромејске израде, који је изучавао и објавио 1884. француски византолог Густав Шламберже, потврдио је његово постојање. На аверсу печата је на грчком језику писало +ΠΕΤΡ(Ο)Υ ΑΡΧΟΝΤΟΣ ΔΙΟΚΛ(Ε)ΙΑ(Σ) ΑΜΗΝ (+Петра, архонта Дукље. Амин.), док је на реверсу представљена Богородица са малим Христом. Са својим стилским особинама оловни печат је датиран у крај 10. или почетак 11. века. Нажалост, оловни печат је данас изгубљен. Архонт је титула којом су Ромеји бележели српску титулу - кнез.
Шламбержеов цртеж оловног печата који је припадао кнезу (архонту) Петру
   На нашу велику срећу, археолог М. Загарчанин је обилазећи средњовековни локалитет Облун, који се налази на брду близу Скадарског језера, унутар утврђења нашао бакарни печат архонта Дукље Петра. На аверсу печата налази се лик Св. Ђорђа, са натписом S (?) ΓEΩ(Ρ)ΓIO. На реверсу се налази натпис на грчком који се преводи као "Господе спаси слугу твојег Петра". По палеографским особинама печат је истоветан као изгубљени печат из 1884. године и припада 10. веку. 
Печат архонта Петра нађен од стране археолога М. Загарчанина у утврди Облун
   Постоји још један натпис који се везује за кнеза Петрислава. То је натпис на грчком и латинском језику на греди епистилиона на цркви Св. Михаила у Мартинића Градини (локалитет за који неки истраживачи сматрају да је Лонтодокла из Порфирогенитовог "Списа о народима"). Грчки текст палографијом припада времену ова два печата. Превод грчког текста би гласио: "ЗАСТУПНИШТВОМ АРХИСТРАТЕГА МИХАИЛА ЧУВАЈ ПЕТРА". 
     Оно што је занимљиво закључити јесте да је после завршетка владарског рода Властимировића, након смрти кнеза Часлава око 950. године, ми имамо потврду да нису Ромеји управљали директно преко неких српских земаља већ домаћи кнезови из домаћих родова. Петрислав је био кнез/архонт Дукље негде око 976. до 1000. године и то као ромејски вазал.

Извори:

1.Т. Живковић, Gesta regum Sclavorum II, Београд-Никшић 2009.

Литература:

1. Т. Живковић, Портрети српски владара (IX - XII век), Београд 2006.
2. M. Zagarčanin, Novi pečat arhonta Petra, Nova antička Duklja VI, Podgorica, 201-208.

Нема коментара:

Постави коментар